everest base camp

Everest base camp trek – šta, kako, zašto, koliko!?

Spread the love

Šta je uopšte Everest base camp trek?

Kao i mnogi drugi vrhovi na koje se ljudi penju, i Mount Everest vrh ima svoj bazni kamp, tačku odakle započinju profesionalni usponi na sam vrh. Konkretno, Everest base camp se nalazi na 5364 metra nadmorske visine, u samom podnožju Mount Everesta, na Kumbu glečeru i do njega se dolazi isključivo pješke. Možete naravno da platite i masnu lovu da vas odbace tamo helikopterom, ali ovaj tekst se neće baviti time. Everest base camp trek obično traje 12 dana i sastoji se od 8 dana uspona i 4 dana rezervisana za silazak. Sam silazak možete eventualno da obavite i brže, kao što sam i ja radio, ali se ne preporučuje da žurite sa usponom. Štaviše, to može da bude i veoma opasno. Penjete se osam dana i tačka. Tijelu je potrebno vrijeme da se aklimatizuje, odnosno da se navikne na velike visinske promjene kojima ga izlažete tokom uspona.

Everest base camp trek obično započinje iz mjesta Lukla, gdje se uglavnom dolazi avionom i Ramachhapa, ili ako imate malo više sreće, iz Katmandua (ali nemojte računati na to). Vožnja od Katmandua do Ramachhapa traje nekih 5 sati po užasnim nepalskim putevima.

Ovaj prevoz me ukupno koštao 360 dolara. Cjenkati se možete eventualno za prevoz do Ramachhapa, ali cijena avionske karte je fiksna i u ovom trenutku (novembar 2022. godine) iznosi 158 dolara.



Što se tiče rezervacija vezanih za ovaj trek, nema potrebe da se time bavite prije dolaska u Katmandu. Sve to možete obaviti i ovdje, bilo da ćete sebi uplatiti čitav paket (prevoz, avionsku kartu, portere, vodiče i smejštaj) ili, kao što sam to ja radio, kupiti samo autobusku i avionsku kartu i sve ostalo rješavati u hodu. Katmandu je prepun agencija i njihovih agenata koji vas spopadaju po gradu i nude vam razne pakete za razne trekove. Prednost toga da sve to obavite na licu mjesta je mogućnost cjenkanja.

Ukoliko preko agencije rezervišete sve, informacije iz ovog teksta vam možda i neće biti od pretjerane koristi. Ali ako planirate da se dešavate u hodu, stay tuned. U potonjem slučaju nema potrebe da unaprijjed rezervišete bilo šta. Čak i dozvole, odnosno ulaznice u nacionalne parkove ne morate kupovati u Katmanduu. Cijena vam je ista. Samo ponesite dovoljno keša.

I hodajte.

Barem sam ja tako radio. Preferiram da samo krenem i sve usput rješavam, bez previše planiranja.

Korak po korak.

Upravo ova rečenica je možda i najvažnija rečenica koju treba da zapamtite iz ovog teksta. Korak po korak – to vam je najbolji savjet vezan za osvajanje baznog kampa Everesta.

 

Kako izgleda Everest base camp trek?

Predivno, fantasično.

Što se tiče dionica po danima, trek izgleda otprilike ovako:

Dan 1: Lukla – Phakding

Oko 1 izjutra kombi/autobus vas kupi kod Garden of dreams parka u Katmanduu i potom se vozite nekih pet sati do Ramachhapa. Tu ćete morati da sačekate da se oblaci povuku kako bi avioni mogli da polete. Potom slijedi dugo čekanje. Putnika ima jako puno svakoga dana, a avion prima 15 – ak putnika maksimalno. Srećom, ovom petnaestominutnom dionicom saobraća oko 6 aviona, tako da doći ćete na red u nekom momentu. Ali naoružajte se strpljenjem.

Kada sletite u Luklu, inače najopasniji aerodrom na svijetu, možete odmah da krenete dalje, ka Phakdingu. Naravno, pod uslovom da preživite let i da vam vremenske prilike to dozvole. Ova dionica treka je jedina dionica uspona tokom koje se zapravo spuštate. Lukla se nalazi na oko 2800 metara nadmorske visine, a Phakding na oko 2600.

Dan 2 i dan 3: Namche bazar

Drugi dan je po meni najteži dan uspona, barem u smislu fizičkog napora. Neke naredne dionice su daleko zahtjevnije, ali prije svega zbog hladnoće i velike visine na kojoj se nalazite. Ovdje je uspon vjerovatno najzahtjevniji.



Hoda se do Namche Bazara (3300 metara nadmorske visine) i tu ostajete dvije noći. Nakon prve noći naredni dan (dan 3) je rezervisan za aklimatizaciju, odnosno za uspon na neku višu tačku i povratak u Namche. To bi bilo jako poželjno da uradite. Možete recimo da zapucate do Everest view hotela (3900), ili nešto slično, sve ćete to saznati usput. To je jedan od najpopularnijih trekova na svijetu i stalno ste okruženi ljudima. Slobodno pitajte, pratite masu,. Ovo je jedno od rijetkih mjesta i životnih situacija u kojima treba slijepo slijediti masu i ne praviti se pametan.

 

 

Dan 4: Namche bazar – Tengboche (Deboche)

Nakon dvije noći u Namcheu nastavljate ka Tengbocheu (3860) ili Debocheu (3820). Prvio dio puta je dosta blag, ali negdje pred Tengbocheom nastupa brutalan i dugotrajan uspon. Tu provodite jednu noć.

Dan 5 i dan 6: Dingboche

Nakon jedne noći u Debocheu ili Tengbocheu (dva susjedna sela, pola sata hoda udaljenosti) nastavljate ka Dingbocheu (4410 metara nadmorske visine). Tu takođe kao i u Namcheu provodite 2 noći. Nakon što stignete u Dingboche i prespavate u ovom selu, sutradan bi bilo poželjno da se aklimatizujete. U tu svrhu možete da popnete vrh u blizini sela, smješten na nekih 5100 metara nadmorske visine.

 

U Dingbocheu već vlada ozbiljna hladnoća. Važno je takođe napomenuti da u ovom selu postoji bar 4410 u kojem je moguće plaćanje platnim karticama. Suštnski, iz Katmandua ponesite keša koliko god možete jer teško da ćete naći izvor novca na putu (osim možda u Lukli i Namcheu). Zato je zgodno kada vam se ovako ukaže prilika da koristite platne kartice.

 

 

Dan 7: Lobuche

Sedmog dana treka, nakon dana aklimatizacije u Dingbocheu obično se kreće ka Lobucheu (4900). Inače, niko vam ne brani da ostanete duže u bilo kojem od ovih mjesta. Štaviše, ja bih to toplo preporučio. Ono što ne biste trebali da radite je da ostajete KRAĆE. Dakle, pratite ono što drugi ljudi rade. I naravno, ovaj vodič.

Hodanje obično započinje odmah nakon buđenja i doručka. Dakle, 7, pola 8 izjutra i obično traje od 4, 5 sati, pa sve do 8 ili 9.

 

Dan 8: Gorakshep – Everest base camp

Osmog dana u zoru krećete polako ka Gorakshepu (5160), posljednjoj stanici na putu ka Everest baznom kampu. Nakon nekoliko sati stižete na Gorakshep, nalazite sobu u lodžu i potom možete odmah da krenete na Everest base camp (5364). Obe ove dionice puta osmog dana traju ukupno oko nekih 5, 6 sati, tako da je vrlo izvodljivo.

 

Sa baznog kampa se vraćate u Gorakshep i tu provodite noć.

 

 

Dan 9: Kalapatar

Ako ste u sjajnoj fomi i dovoljno ludi, Kalapatar (5644) možete da osvojite i tokom osmog dana. Ali ja svakako ne bih žurio. Osvajanje Kalapatara za mene je bilo najteža stvar koju sam ikada uradio.

Većina ljudi Kalapatar osvaja tokom devetog dana, nekad oko 4 izjutra. Izlazak sunca i pogled sa Kalapatara su zaista nešto posebno.

Nakon povratka sa Kalapatara, doručka i okrepljenja možete odmah da započnete silazak, istim putem. Osim ako ne hodate recimo Three passes ili neki drugi trek. Ja sam se vratio istim putem, sve do Dingbochea. Pamtiću taj dan kao najteži dan u svom životu.

Obično se ljudi devetog dana spuste samo do Lobuchea.

Dan 10: Spust

Narednog dana se takođe spuštate. Ipak, taj spust nije baš konstantan spust. Vi se zapravo stalno penjete i spuštate (Planinari obično ne vole spustove, jer svako nizbrdo ima svoje uzbrdo). Hoću da kažem, spust je podjednako naporan kao i uspon. Jedino što svakoga dana postaje za nijansu toplije, plus smanjuje se rizik od simptoma visinske bolesti.

Ja sam se desetog dana spustio sa Dingbochea do Namche bazara…

 

 

…a jedanaestog od Namche bazara pa sve do nekog sela 4km udaljenog od Lukle…

 

… gdje sam odmorio nekoliko dana i potom se spustio sve do Lukle.

 

 

O čemu sve treba da vodite računa tokom Everest base camp treka?

– Ponesite keša. Dovoljno keša. Dosta keša. U Lukli i Namcheu postoje bankomati, ali nisu baš pouzdani, često ne rade, a i provizije su velike. Odnosno, maksimalan iznos novca koji možete podići u transakciji manji je nego u Katmanduu. Svaka transakcija će vam skinuti određenu proviziju, tako da… ponesite dosta keša.

– Izbjegavajte voće koje se ne guli (banane se recimo gule, jelte). Ukoliko kupite jabuku, krušku ili neku drugu voćku koja se inače ne goli, ogulite joj koru. Moguće je da vam se na tim visinama dogodi reakcija tijela na pesticide. Draga Maja je doživjela nešto slično.

– Čokoladice i druge slatkiše koje planirate koristiti kao izvor šećera kupujte u Katmanduu – ovdje su daleko skuplje i najčešće im je istekao rok trajanja.



– Morate da pijete jako mnogo vode, najbolje 3 ili više litara dnevno. Voda vam hidrira organizam što je važno generalno u životu, a posebno na planini, na ovim visinama gdje visinska bolest vreba iza svakog novog osvojenog metra. Cijena vode, kao i svega drugog, raste sa porastom visine. U Katmanduu je cijena jednog litra vode 30, a u Gorakshepu 300 rupija (2,5 evra). Ipak, voda vam je neophodna. Morate da je kupujete, ali nemojte da je nosite iz Katmandua ili odakle ste već naumili. Voda jeste neophodna, ali je istovremeno i vrlo teška. Ja sam pio vodu i dopunjavao svoje flaše na svakom izvoru na koji sam naišao tokom treka. Naravno, prije toga sam se konsultovao sa lokalcima, vodičima i porterima. Vi odlučite sami, ja inače imam dosta otporan stomak.

– Kad smo već kod vode, zgodno bi vam bilo da ponesete svoju flašu, odnosno bidon, upravo zbog brojnih izvora usput. Ja sam u svakom trenutku sa sobom nosio barem dvije flaše vode (pune ili prazne).

– Ponesite kremu za sunčanje. Sunčevi zraci su ovdje veoma jaki, a vi ste im satima izloženi svakoga dana. Naravno, sunčane naočare takođe.

– Izbjegavajte meso. Ljudi u ovim krajevima ne kolju životinje, tako da nećete naći svježe meso. Meso koje nađete u ovim krajevima uglavnom se dovozi iz Katmandua avionom, pa se potom na volovima i jakovima distribuiše po selima koja su nanizana usput. Taj transport nerijetko traje danima, tako da je meso vrlo sumnjivog kvaliteta. Naravno, što je veća visina mesu ali i svemu drugom duže treba da stigne na destinaciju, tako da je samim time na većim visinama i rizik veći. Ja nisam jeo meso tokom 15 dana treka.

– Izbjegavajte alkohol. Ovi nevjerovatni ljudi u stanju su da čak na bazni kamp iznesu sve živo, pa čak i pivo. To ne znači da treba da ga pijete. Alkohol vas, jelte, dehidrira, a na planini je jako važno da se hidrirate. Mislim, kako god želite, ali nije vam to baš pametno. Pored toga, mozak dosta neobično funkcioniše na ovim visinama, tako da mu ja ne bih unosio dodatnu konfuziju alkoholom.

– Za cigarete ne znam šta da kažem. Ja nisam pušio jer mi se pušenje negativno odražava na disanje i kapacitet pluća. A disanje je ovdje jako važno, vazduh je jako rijedak i teško se diše. S druge strane, masu ljudi sam sreo koji puše i koji čak tvrde da je pušačima lakše. Važno je napomenuti i to da većina portera zapravo puši.

– Ponesite maramu. Zgodno je da imate sa sobom palestinku ili recimo one rastezljive marame za koje inače niko ne zna čemu služe, a opet su zgodne za sve. Mogu da se navuku na glavu i simuliraju kapu, čime vas štite od sunca, ali i da se navuku preko usta, što je veoma važno, jer direktno udisanje tako hladnog vazduha u pluća svakako nije dobro.

– Razmotrite Diamox. To su vam tablete koje se koriste za ublažavanje simptome visinske bolesti. Ja sam ih kupio u Katmanduu i koristio ih na vlastitu odgovornost i rizik, ali bilo bi vam mudro da se posavjetujete sa doktorom i/ili farmaceutom. MIslim, glupo je da rizikujete, uplatite toliki novac i onda morate da odustanete zbog visinske bolesti. Evakuacija su vrlo česte, a odustajanja još češća.



– Pratite masu. To sam već napisao, ali osjećam da je vrlo važno. Ne pravite se pametni, ne žurite. ostanite duže, barem u Namcheu i u Dingbocheu. radite ono što radi većina ljudi na ovom treku i nećete imati problema. Valjda.

– Ponesite vlažne maramice. nećete se kupati, vjerujte mi na riječ. Danima se nećete kupati. Vlažne maramice će vam spasiti život. Ili barem njuh vama i ljudima oko vas.

– Labelo. Obavezno labelo.

– Ponesite neku rezervnu obuću. Uprkos Majinim savjetima, ja to nisam uradio. Nisam više mogao tereta da ponesem i stavim u torbu. Ali mnogo će da vam koristi. Kada zavrršite trek, unutrašnjost cipela (i čarape) najčešće je znojava, mokra. Budući da se morate odmah po završetku treka presvući u nešto suvo, nezgodno će vam biti da obujete te cipele na suve i čiste čarape. Ponesite barem neke papuče u kojima ćete moći hodati po lodžu dok vam se cipele suše.

– Obavezno morate imati aktivni veš. Tokom hodanja morate da nosite aktivni veš, odnosno aktivnu majicu barem. Ja to takođe nisam uradio po slijetanju u Luklu, iako sam ih imao u torbi i samim time sam se prehladio još prvoga dana. Ovdje su uslovi jako ekstremni, surovi. Prehlada je posljednja stvar koja vam treba, vjerujte mi. Kao i bilo kakva druga povreda. Ovdje nezamislivo mnogo stvari može poći po zlu: uganuće noge, pad, lom, prehlada, sitna posjekotina pa čak i pucanje kajiša na pantalonama ili na torbi (onaj kajiš koji vežete oko trbuha) može da vam okonča trek. Vodite racuna o tome da ovdje nećete tek tako naći ljekara i ljekove te da nema toplog radijatora, dekice, supice, kućice, mamice, čajića, toplotice i sigurnosti.Najbezazlenija povreda moze da vas zaustavi. Morate da se pazite i slušate svoje tijelo. Zdravlje vam je promjenljivo ovdje, kao i vrijeme. Čim završite hodanje, odmah se presvlačite, oblačite suhu odjeću i utopljavajte se jaknom, toplim čajem i vrelom supom od bijelog luka. Odlična je i kažu da dosta pomaže kod simptoma visinske bolesti.

– Utoplite se. Dakle klasična zimska oprema, obuća i odjeća. Duboke, nepromočive cipele za treking, pantalone za treking, termo čarape, rukavice, kapa, topao duks. Sve to treba da imate, ali po jedan komad, ne previše, Čak i pamučne majice su vam dovoljne dvije. Nećete se kupati, smrdićete, pomirite se s tim. Zimska jakna, to se valjda podrazumjeva.

– Obavezno ponesite vreću za spavanje (najbolje da imate kvalitetnu i toplu vreću za spavanje, recimo – 10). U lodževima postoje deke i jorgani, ali vjerujte mi, prokleto je hladno i trebaće vam vreća za spavanje. Ja sam u nekoliko navrata spavao ispod dva jorgana, u vreći, sa jaknom i pantalonama.

– Koristite mape. Iako realno nema ni potrebe za tim, zgodno je da imate nekakvu mapu sa sobom. Gugl mape su takodje keva, ali tamo oko Dingbochea pomalo počnu da se gube. Gugl mape naravno podrazumjevaju telefon, najčešće telefon sa punim baterijama – dakle powerbank uvijek imati sa sobom. U lodževima uvijek možete da napunite uređaje i da koristite internet, čak i Gorakshepu. Sve se to naravno plaća, ali su vam te stvari itekako važne.

Ipak, za svaki slučaj, pitajte ljude, lokalce, planinare. Kao što rekoh, ovo je jedan od najpopularnijih trekova na planeti, stotine ljudi dnevno prolaze tuda. Pitajte jednostavno za put.

– Ponesite nešto hrane. Ja sam recimo nosio nekoliko konzervi paštete i sardina. Ogladni se tokom puta. Nećete baš svuda naći hranu usput, posebno na većim visinama. A i uštedićete nešto novca. Ali najvažnije, ne nosite previše stvari. Ovdje se svaki gram računa, vjerujte mi. Izaći će vam na nos svaki gram viška.

– Osiguranje. Apsolutno bih preporučio osiguranje i to ovo osiguranje. Postoji vjerovatnoća da će vam biti loše na planini. Sa planinom se nikada ne zna. Bez obzira na to što ste možda penjali i veće vrhove, uvijek može da vas udari visinska bolest. Ovo osiguranje mi je preporučila upravo Maja, čiji je suprug evakuisan sa planine helikopterom, što je u potpunosti pokrilo ovo osiguranje. malo iščitajte i uplatite, košta oko 70 evra i važi godinu dana. Možete i bez toga, ali evakuacija helikopteropm mogla bi da vas finansijski unazadi za nekoliko godina.

– Kabanica, nepromočiva jakna obavezno. Vrijeme je vrlo promjenljivo ovdje.

– Trek štapovi. Mene su spasiliu, budući da imam oštećene kukove. Oni vam pomažu da rasporedite teret. Kao i ruksak sa kajišem koji se veže oko trbuha, naravno.

– Termos boca. Izuzetno korisna stvar u ovako hladnim područjima. Ponesete topao čaj sa sobom. Takođe, možete u lodžu da u nju naspete vrelu vodu i da je stavite u vreću za spavanje. To će vas poprilično zagrijati. Naravno, topla voda se plaća na ovim visinama. Pored toga, zgodno vam je i da telefon stavite u vreću, sporije će baterija da se potroši.

– Čeona lampa sa rezervnim baterijama. Ako ćete poput mene penjati Kalapatar u 4 izjutra, trebaće vam.

– Lijekovi i vitamini.

– Neseser sa osnovim sredstvima za higijenu. Dakle osnovnim sredstvima, najosnovnijim, jer…

– Izginućete noseći sve to gore. Čak i ako ne nosite vi, izginuće vam porter, imajte srca. Ovdje se svaki gram računa. ja sam ponio previše stvari zaista. Doslovno vam u torbi treba (što se odjeće tiče) jedan duks, dvije pamučne majice, rezervne pantalone, nekoliko pari veša i čarapa i to je to. Dakle, minimum.

 

I još ponešto…

– Polako. Nemojte misliti o usponima, o tome koliko imate još do kampa, ili do naredne stanice. Umjesto toga možete da mislite o Rusima na primjer ili o čišćenju kravljih papaka. Ili recimo o tome zašto dozvoljavate (dozvoljavamo!?) da nam isti kreteni kroje sudbinu decenijama.

Dišite, usporite misli, usporite disanje, usporite hodanje, nastojte da se smjestite u ovdje i sada, jer jedino to i ima smisla. Nastojte da se malo osamite, u slučaju da ne hodate sami. Malo vremena provedite u tišini i pogledu na planinu. Zastanite, osvjestite gdje se nalazite. Ovo je jedno od najimpresivnijih mjesta na svijetu. bila bi greota da non stop meljete, cugate ili na neke druge načine odvlačite sopstvenu pažnju od suštine.

Jako je važno da se polako krećete, na granici mirovanja. Ako ništa drugo onda zbog disanja i sporijeg savlađivanja visinske razlike.

– istegnite se. Nakon treka bilo bi jako korisno da se istegnete i naravno, da podignete noge ka gore. Legnete recimo na klupu, pod ili na krevet u svojoj sobi u lodžu i podignete noge ka gore, oslonite ih uz zid. Tijelo vam je danima u položaju hodanja. Ovo će mu koristiti i prijati. Joga, ukoliko je praktikujete, svakako je odbrodošla i odlična za vraćanje ravnoteže u napaćeno tijelo i duh.



– Pokupite svoje smeće za sobom. Ovo područje je izuzetno nepristupačno. Samim time jako je teško organizovati čišćenje otpada koje neodgovorni maloumnici ostavljaju za sobom (iako Nepalci često organizuju čišćenja). Staza treka je iznenađujuće čista, ali postarajte se da je ostavite u takvom, možda i boljem stanju. Pokupite i tuđi otpad ukoliko naiđete na njega. Neće vam kruna spasti sa glave. Sagnete se, pokupite smeće, stavite ga u vrećicu i ponesete sa sobom, sve do kopna, odnosno Ramachhapa. Iz ovog ali i brojnih drugih razloga korisno je imati uz sebe prazne vrećice. Imajte na umu da (budući da na treku nema mnogo ljudi sa našeg govornog područja i da najčešće nisu ni čuli za naše državice) vi ovdje predstavljate i zemlju (mjesto) iz koje dolazite. Ni pod kojim uslovima ne ostavljajte svoj neorganski otpad gore.

– Poštujte planinu. Poštujte lokalce, njihove običaje i kulturu. Dajte prednost brojnim jakovima, magarcima, konjima i volovima koji nose tone tovara po treku, kao i njihovim vodičima. Ove životinje su vrlo izmorene, napaćene ali mogu biti i veoma opasne. Sklonite im se s puta i ni pod kojim uslovima ne pokušavajte nekakvu glupost, tipa da dodirnete jakove rogove ili slično. Staza je nerijetko jako uska i dešava se da životinja jednostavno zgura nekog kretena koji je provocira u provaliju. Poštujte planinu, nije to samo vaša planina. Prepustite joj kontrolu. Ako niste spremni prepustiti joj svu kontrolu i odreći se svakog oblika kontrole nad njom, razmislite da li uopšte treba da idete na ovaj i ovakav trek.

– Poštujte druge. Imajte obzira prema drugim ljudima na treku. Ako ste spori, pomjerite se s puta s vremena na vrijeme da vas oni brži iza vas mogu prestići. Ako želite da se zaustavite iz bilo kog razloga, pomjerite se sa staze. I uvijek, uvijek prepustite prednost onome kome je teže. Ukoliko je očigledno da je osobi koja vam ide u susret teže, propustite je. Ovo se posebno odnosi na susrete sa porterima. Oni najčešće nose desetke kilograma tereta na leđima. Dakle, vodite računa o drugima, ali….

– …imajte svoj pejs. Ne dozvolite da vam bilo ko direktno ili indirektno nameće svoj pejs. Vi hodate koliko brzo želite da hodate (ali svakako usporite još malo). Kome se žuri, neka vas zaobiđe. Vaše je da mu oslobodite put za to. Ne nasjedajte na one glupe fore idemo, jurimo, pičimo, može to i brže. To loženje možda ima smisla na nekim manjim i lakšim trekovima, ali ovdje svakako ne. Ovdje je jedini sveti autoritet koji treba da slušate planina i vaše tijelo. Nema tu prostora za blam. Hodate najsporije što možete, pa još za nijansu sporije. Ja sam bio najsporija osoba na treku. Ali sam stigao. Stići ćete i vi. Pustite sulude ultra maratonce, brze Slovence i druge ludake da budu to što jesu i da furaju svoj sveti pejs sami sa sobom. Samo ih propustite. Biće lakše i njima jer će se moći slobodno kretati, a i vama jer nećete morati da trpite taj pritisak. Imajte svoj pejs.

– Vežite pertle na obući. Nevezanje pertli na obući može da bude opasno, mada ne toliko opasno koliko može biti iritanrno to kada vas stotine planinara jedan za drugim opominje zbog toga. Planinari jako vole da vas opominju zbog nevezanja pertli. To je sigurno prva lekcija koju uče u planinarskim školama i onda nastavak svoje planinarske karijere uglavnom provedu gledajući kome su to na treku odvezane pertle. Mene to recimo baš trigeruje na stresove koje sam doživljavao u trećem srednje kada profa srpskog Đone proziva redom i želi sa vama da razgovara o posesivnosti u romanu Ana Karenjina. Ni do danas je nisam pročitao.



– Ne pravite se pametni. Ne mogu ovo dovoljan broj puta da ponovim. Ovaj trek je dovoljno opasan i bez toga. ne izigravajte heroje, snagatore, avanturiste. To vam govorim ja koji nikada u životu nisam ispoštovao niti jedno pravilo niti sam ikada slijedio masu. Ovdje sam ispoštovao gotovo sva pravila i u stopu slijedio masu.

Himalaje su mnoge veće od vas. Ne zajebavajte se sa Himalajama.

I naravno…

– Gledajte pažljivo da li su likovima ispred vas odvezane pertle i ukoliko jesu do iznemoglosti ih smarajte o tome.. Ne znam tačno zbog čega, ali čini se važnim. To planinari uglavnom rade, a planinari nisu budale. Dobro, neki i jesu. Ali vi svakako želite da se uklopite.

 

Sve ok, ali koliko to buraz košta?

Što se tiče cijena, povratna avionska karta košta 316 dolara i to je fiksan trošak (novembar 2022.). Pored toga,, treba vam prevoz do aerodroma u Ramachhapu. Mene je sav taj prevoz ukupno, preko neke agencije (White hill adventures konkrento) izašao tačno 360 dolara. Sve ostale troškove rješavao sam u hodu, od sela do sela, od dana do dana.

Ono što vam pored toga sigurno treba su dvije dozvole za trek, odnosno ulaznice u nacionalni park i to vas ukupno košta oko 50 dolara.

Ostali troškovi se svode na smještaj i sve ono što on podrazumjeva, dakle hranu, punjenje uređaja, internet, vodu, čajeve…

Smještaj u svim lodževima košta između 500 i 700 nepalskih rupija. To vam je 3 – 5 evra/dolara. Ali nakupi se tu svega. Morate dobro da jedete i mnogo tečnosti da konzumirate. Morate da punite baterije na uređajima, a i povremeno da se javite svojima. Iskoristiti priliku da napunite power bankove i da iskomunicirate šta trebate u Phakdingu i Namche bazaru, jer tu vam je tuširanje, punjenje baterija na uređajima i korištenje interneta uglavnom besplatno, budući da postoji elektrodistribuciona mreža. Na većim visinama električna energija dobija se uglavnom iz solarnih panela, tako da sve mora da se plati. Vodite računa o tome da lodževi uglavnom naplaćuju sobu 500 rupija, ukoliko se hranite kod njih. U suprotnom naplatiće vam 3000 rupija za sobu (to je otprilike 25 evra – novembar 2022.).

Račun za sve se plaća uglavnom prije napuštanja lodža. Ja sam na manjim visinama dnevni ceh plaćao možda oko 20 evra, ali na većim čak i do 50. U svakom slučaju, preporučio bih da izdvojite nekih 50 evra po danu, da budete sigurni. Svašta nepredviđeno može da se desi. I naravno, 50 evra ukupno za dozvole. Moji nepredviđeni troškovi su se uglavnom odnosili na plaćanje portera koje sretnem usput. To se kreće oko 10 – 20 evra.

U Lukli i Namcheu postoje bankomati, ali ja se ne bih oslanjao na njih. Ponesite dosta keša. Nepalske rupije, naravno. Mjenjačnice na planini će vas ozbiljno oderati.

I uživajte. Biće vam predivno, nezaboravno. ja vam već zavidim.

 

Za više fotki, storija i video zapisa zapratite instagram profil.



Comments 2

Leave a Reply