Versatile, o čemu se radi?

Prije svega, nema nikakvog novca, niti bilo kakve materijalne nagrade. Kada sam uz činjenicu da sam nominovan obradio i ovu prvu, bio sam podjednako razočaran koliko i vi, vjerujte mi.

Radi se o tome da ljudi koji pišu podijele sa svojim čitaocima blogove autora koje čitaju i koje smatraju vrijednim pažnje. Na taj način širi se mreža ljudi koji pišu, ljudi se međusobno upoznavaju i čitaju.

Tako sam ja to shvatio.

Pravila

Ukoliko vas neko nominuje, potrebno je da se toj osobi/autoru zahvalite, da nominujete, linkujete neke druge blogove koje rado čitate i smatrate ih kvalitetnim i/ili korisnim, tako da i vaši čitaoci eventualno mogu da pronađu za sebe nešto interesantno. Na kraju, potrebno je napisati nekoliko stvari o sebi. I naravno, opisati pravila igre.

Hvala

Zahvalio bih se ljudima koji su nominovali blog koji pišem, a posebno Majuš koja me čak i oslovljava kao Gospodin Easttothesun. Priča o Bosni je nastala prije svega iz želje i potrebe da njoj i raznim drugim dragim ljudima iz Srbije objasnim haos u kojem živim. Takođe, zahvalio bih se Danici, Igoru i Dragani i blogu Kruzovi.

Iako bi Internet prostor regiona već nekako i uspio da opstane bez mojih gluposti, Darinka je smatrala da bih trebao početi da pišem i kao i svaka druga majka, podržavala i pomagala svom bambiju da stane na noge i načini prve blogerske korake. Kao gospođa majka dvoje djece i supruga čovjeka poznatog kao Bradonja, Darinka piše o trudnoći, djeci, roditeljstvu, majčinstvu, očinstvu, braku, pokojem putovanju i povremeno o pedalanju. Sve je to ukrašeno sjajnim, spontanim i inteligentnim humorom, što njen blog čini zanimljivim čak i nama koji nemamo nikakve veze a ni pojma o roditeljstvu i razmnožavanju uopšte. Rado je čitam, povremeno i uživo slušam, dijelimo priče, cigarete i kao pravi drug čuvam njenu nikotinsku tajnu i nikome ne govorim kada povremeno krišom zapali. Nikome!

Ako ste roditelj ili planirate to biti, obavezno čekirajte Darinku.

Ekipa

Igor, Dragana i Bagira su simpatični organizmi iz Beograda koji stoje iza bloga TripBlogPost. Prvo dvoje sam upoznao u Crvenoj pustinji, u Jordanu. S obzirom da je pas, mislim da Bagira ne piše, ali ne bih da zalazim u njihove porodične stvari. Prvo dvoje su u bračnoj zajednici. Vole da putuju i pišu o tome. Dobro pišu. Ljudi su bili na Arktiku. Arktiku, dođavola.

Hodoljub je tip iz Banjaluke koji fantastično piše. Izdao je i knjigu o tome. Radi se o čovjeku koji ne mora otputovati u Siriju da bi napisao sjajnu priču. Zapravo je dovoljno samo da ode do Zagreba.

Robi je takođe čovjek iz Banjaluke koji se bavi manje – više svim hobijima i profesijama poznatim čovjeku. Između ostalog, vodi i već prilično poznat blog o putovanjima. Redovno objavljuje priče, korisne savjete i sjajne ponude na Rio priče sa putovanja blogu.

Stevica piše poeziju, živi u Borči i ako vas riba ostavi usred novembra, čitanje Stevice Rajčetića vam sigurno neće pomoći. Ali, što se mora – mora se. Iako tvrdi da nikada nije bio u Lisabonu, kada pročitate ono što on ima reći o tome gradu, shvatićete da jednostavno – laže.

Jelena putuje i piše. Piše poeziju, recimo. Piše na srpskom i engleskom jeziku. Jelena je dijete Kotora i Durmitora. Nekako mi je smiješno da ja uopšte govorim o tome kako Jelena piše.

Znam da je odlazak psihologu tabu – tema, da ja nisam lud i da nas sve brine šta će selo reći ako se sazna. E, pa ne mora ni da sazna selo. Može da zna samo Mirjana, simpatična Banjalučanka koja piše o stvarima koje muče mnoge od vas (ne nas, nisam ja lud). Znaće i dragi ljudi u guglu. Ali, oni ionako sve već znaju.

Danica piše o svojim lutanjima i dijeli svoja bogata iskustva i korisne savjete. I tek hvata zalet.

Perka manje – više svi znaju, kao i neponovljivu Snežanu koja je već godinama na putu oko svijeta biciklom. Oni su putovanja i pisanje o njima podigli na jedan novi nivo i od toga napravili stil života. Najljepše što možete doživjeti kao neko ko piše je da inspirišete ljude koji vas čitaju. E, mene njih dvoje inspirišu.

Kruzovi je blog iza kojeg stoji simpatična putnička porodica iz Hrvatske. Iskreno, malo sam ih čitao, ali ono što jesam djeluje dobro. I ozbiljno. Imaju i kredit. Ozbiljni ljudi imaju kredit.

Ako je Darinka blogerska majka, Majuš bi bila sestra. Majuš je jedna jako draga beogradska duša. Putuje, fotografiše Beograd, piše o putovanjima i sluša dobru muziku (iako ne želi da pruži bilo kakvu šansu metalu). Dok ja ovo pišem, ona galami i protestuje po beogradskim ulicama, kao i gotovo svi mladi ljudi koje poznajem iz tog grada. Samo još da sredi domen i biće prava cura.

Siguran sam da sam preskočio neke ljude koje rado čitam, ali srećom, post je podložan naknadnim modifikacijama.

O meni

Ja sam Srđan.

[fblike]